Espirando

Srdicev pripovedac se do te mere poigrava sa perspektivama da citalac postaje grupa koja osuduje: mi smo publika u cirkusu, mi smo komšije, ucenici, okolina. Citalac postaje neko drugi, on je onaj koji ne razume pojedinacan slucaj, onaj koji tek sada dobija uvid u ono šta se dešava unutar samih likova. Odnos likova medu sobom kao i odnos likova sa okolinom zapravo diktira i naš odnos prema njima. Njihov pogled na stvarnost najcešce je izražen njihovim specificnim jezikom, cime se postiže i njihova karakterizacija. Srdic se potrudio da ude u živote likova onakvih kakvi jesu i prikazao nam stvarne ljude sa svim njihovim problemima.  (Vesna Radman)
Za ovu zbirku Srdic je dobio nagradu "Biljana Jovanovic" za najbolju knjigu 2011. godine i regionalnu književnu nagradu "Edo Budiša".