Poruseni ideali

Roman Poruseni ideali (1899) poslednji je roman iz trilogije srpskog realiste Svetolika Rankovica. Autor ga je pisao poslednjih nedelja zivota, u samrtnoj postelji, a prema dostupnim podacima dovrsio 19. februara 1899. godine, samo mesec dana pred smrt. Rukopis je objavila „Srpska knjizevna zadruga" posthumno, 1900. godine. U ovom psiholoskom romanu, nadogradivsi knjizevnu tradiciju realizma intenzivnim pesimizmom, pisac prikazuje moralni zivot Srbije devedesetih godina 19. veka kada vecina uvrezenih patrijarhalnih normi pada pred pojavom sve mnogobrojnijih ljudskih slabosti. Otudjen i razocaran, glavni lik Ljubomir, kasnije kaludjer Leontije, cini se uzalud pokusava da pronadje poveznicu izmedju nekad zamisljenih svetova punih ideala koje je istinski zeleo da zatekne i u buducnosti, i realnosti koja je sve samo ne ispunjena idealima, nadom i verom.