Antologija najboljih naslova

Tešin nam otkriva istinsku moc recenice: ona je mini-fragment koji korespondira sa makrokosmosom romana. Žanrovski, tematski i formalno, Tešinova knjiga je negde na sredokraci izmedu Heraklita i hiperteksta.

Vladislava Gordic Petkovic

Tipicno za uspele izdanke savremene istoriografske proze: autor koristi potvrdene istine kao model za „prerušavanje“ cinjenica, cime utvrduje razliku izmedu istinskog i lažnog da bi je, uverljivošcu postupka, ucinio nebitnom.

Igor Marojevic

Tešinova knjiga je, dakle, jedan od najnovijih i, nema sumnje, visprenijih domacih izdanaka zanatskog iskušavanja razudenog (neo)borhesovskog nasleda. Skrupulozna i disciplinovana u okviru odabranog modela, „Antologija najboljih naslova“ dodaje i poneki koloritni kamicak tom lavirintskom mozaiku.

Tihomir Brajovic

Tešinovi bogati fragmenti grade tekstualnu mrežu iz koje nema spasa. Ovaj pararoman je sazdan od mistifikacija i manipulacija tekstom, ali ne obavezuje poeticku misao na spasenje. Ipak, daleko od svake aktuelne budnosti, Tešin zahvata širinu sveta i dubinu vremena i tako predstavlja iskustvo postojanja.

Aleksandar Jerkov

„Antologija najboljih naslova“ [je] zbirka sacinjena od majstorski ispripovedanih prica od kojih svaka staje u jednu jedinu recenicu. Tu je mikroperspektiva pretvorena u jednu fantasticno funkcionalnu konciznost.

Slobodan Vladušic

Tešin (je), pozivajuci se na Herodota, relativizovao odnos fikcionalnog i stvarnog i odredio svoju poetiku kao ironicnu vezu izmedu realne i fiktivne stvarnosti.

Damjana Mraovic

Fragmentarnost, citati, dokumentarnost, prava i fiktivna, igrarija i istina, vešto su složeni u celine pisane po pesnickom zakonu [...], cime su izbegnute zamke vulgarizacije, ponavljanja, monotonije ili preforsirane artificijelnosti koja vodi u patetiku.

Ilija Bakic