Iz treceg kraljevstva

"Jer covek u stvari o sebi nema ništa da kaže, nego da se u jednu halucinaciju utopi koja je, cini mi se, bila njegov život. A koja s tim životom nema ništa zajednicko, nego on u nekoj svojoj nadi da mu je život bio ispunjen, misli da ima." U te reci Bore Cosica staje okvir izmedu cijih granica bi se mogle smestiti sve Adaševiceve price koja tematizuju široku temu: sudbine ljudi na prostorima srednje Evrope u dvadesetom veku. Pricama je zajednicka i pripovedaceva pozicija u storiji. Shodno Cosicevom citatu, pripovedac zapocinje pricu ali je glavni junak – uvek neko drugi – redovno preuzima, pretvarajuci taj lirski obojen život u pravcatu proznu halucinaciju. Ono na šta treba skrenuti pažnju svakako je jezik kojim pripoveda Borivoje Adaševic. Taj je jezik blizak lirici, razigran, poput lavine reci koja vas nosi do samog epiloga. (Mica Vujicic)